Статья
Getting the opposition together: protest coordination in authoritarian regimes
It is widely recognized that unified oppositions present a bigger threat to dictators than divided oppositions. In this paper, we use micro-level data on opposition protests in Putin-era Russia to examine the factors that facilitate co-operation among different opposition forces. In particular, we focus on what leads so-called systemic opposition parties – those who have been granted some institutional accommodation by the regime – to join forces with non-systemic opposition forces. We propose a novel permutation-based method for analyzing protest coordination using event count data and find that coordination is most likely on issues of fundamental importance to the systemic opposition’s base supporters. We also find that state co-optation reduces the extent of coordination. These findings illustrate the politically precarious position of “loyal” oppositions under autocracy; they must simultaneously show fealty to the state and maintain some measure of credibility as an opposition party that cares about its supporters’ demands.
Данный сборник состоит из научных статей и материалов докладов 2-го Всероссийского научно-образовательного форума "Политология - ХХ1 век: Политические ценности и политические стратегии", состоявшегося на факультете политологии МГУ им. М.В.Ломоносова 21-22 ноября 2013 года.
В данной статье рассматривается специфика создания протестного политического текста в современной России. На ряде примеров автор показывает, как происходит освоение поверхности под протестное политическое письмо.
Истражујући историјске везе Србије и Русије стиче се утисак да је у досадашњем времену већа пажња поклањана уметничким, културним, духовним и политичким, а знатно мање економским односима наших држава и народа. Управо због тога историјат економских веза нема тако богату прошлост, какав је случај са дугом традицијом и богатством српско-руске сарадње на осталим пољима. Први документи о економској сарадњи ове две земље потичу из 15. века када су први трговци путовали из Србије у Русију и обратно. Србија је први кредит од Русије добила 1867. године за изградњу железнице од Радујевца до Ниша. У новије време економски односи се значајно интензивирају и може се рећи они сада представљају прву и главну линију српско-руске сарадње. Србија је са Русијом 2000. године склопила Споразум о слободној трговини који омогућава нашој земљи да преко 95% домаћих производа извезе у Русију без царине. То је веома важан адут наше земље у привлачењу страних инвестиција, али и у бољем искоришћавању сопствених ресурса кроз покривање тражње на огромном руском тржишту. Србија и Русија су током 2008. године закључиле Споразум о сарадњи у нафтногасној области и Меморандум о разумевању за реализацију гасовода ЈУЖНИ ТОК, чија изградња је почела крајем 2012. године. Ради се о крупном и изузетно значајном пројекту чијом реализацијом ће се обезбедити енергетска сигурност наше земље, уз низ пратећих погодности за убрзани економски развој читаве привреде. Највећа руска банка СБЕРБАНКА започела је пословање у нашој земљи, а у најави су и стратешко партнерство руских компанија са смедеревском железаром, као и улагања у читав низ пројеката у нашој земљи. Под повољним условима започиње реализација руског кредита у износу од 800 милиона долара намењеног реконструкцији и модернизацији наших железница, а ускоро се очекује нови кредитни аранжман од једне милијарде долара. Велике инвестиције очекују се кроз војно-техничку сарадњу, као и на реализацији читавог низа других развојних пројеката. Потпуно је излишна дилема да ли се Србија окреће истоку или западу. Најбоља је солуција за све да Србија буде мост за повезивање истока и запада, пре свега у економској, али и не мање важним подручјима културне, научне, безбедносне, политичке и сваке друге корисне сарадње која ће бити на ползу земљама и народима који се у ту сарадњу укључују.
В данной статье автор предпринимает попытку объяснения происходящих событий в современной Украине, учитывая специфику украинской политической культуры. С точки зрения автора, ключевым игроком в украинской революции 2014 года стало само украинское общество. Качественное состояние гражданского общества в Украине опережает качество правящей элиты, что неизбежно провоцирует новые противостояния и конфликты.
In the 1990s, sub-national authoritarian regimes – local-based monopolies of ruling elites – emerged in many of Russia’s regions and cities against the background of spontaneous decentralization of government and competitive electoral politics. In the 2000s, the decline of political competition and recentralization of the Russian state led to incorporation of sub-national authoritarian regimes under federal control and cooptation of local-based actors into the dominant party, United Russia. This paper is devoted to a comparative analysis of sub-national authoritarianism in Russia in light of the experience of local political machines in other countries, ranging from US cities from the 1870s-1930s to Southern Italy from the 1950s-1980s. Unlike the American political machines, which were demolished from below as a by-product of modernization processes, Russia’s sub-national authoritarian regimes were integrated from above into the nation-wide authoritarianism. One might expect further stagnation of sub-national authoritarian regimes in Russia until major regime changes will occur on the national level.
Статья представляет некоторые ключевые теоретические и правовые аспекты феномена оппозиции в стабильных демократиях и переходных режимах, рассматривая такие темы как формирование политических партий, правовое регулирование, формы и методы оппозиционной деятельности в современных российских политических дискуссиях.
Автор, один из создателей программы «500 дней», считает, что с институциональной точки зрения за 2000-е годы результаты преобразований были нулевыми. Предстоит медленный эволюционный процесс, борьба противоположных начал. И придется объединяться, находить компромиссы.
Исследуется феномен авторитарности, широко распространенной в массовом сознании россиян. Изложен новый подход к рассмотрению авторитарного синдрома как последствия культурной травмы в результате политической и социокультурной трансформации общества. Представлена динамика симптомов авторитарности, которые проявляются в массовом сознании россиян с 1993 по 2011 г. Предложен пакет мер, направленный на снижение уровня авторитарности в российском обществе.
Рассматривается пространственная теоретико-игровая модель предвыборной конкуренции, в которой два кандидата, помимо выбора политических программ, могут тратить средства на увеличение собственной популярности. Показано, что при определенных условиях политические программы кандидатов будут разными. Исследуется, как предпочтения избирателей и электоральная система влияют на политические программы кандидатов и расходы на предвыборную кампанию. Показано, что при достаточно однородных предпочтениях электората равновесия не существует.
В ежегоднике представлены основные тенденции, процессы и наиболее значимые события во взаимоотношениях стран Центра, Периферии и Полупериферии, включая позиции и интересы России в этом взаимодействии. Особое внимание уделено последствиям мирового кризиса (долговой кризис в Европе), перипетиям «арабской весны», российско-американским отношениям, роли социальных сетей в современном мире и др.
Статья посвящена проблемам применения обязательных требований к хозяйственной деятельности в России. В начале статьи анализируется природа обязательных требований и рассматривается их соотношение с требованиями нормативных правовых актов и нормами права в целом. Резюмируются подходы к определению понятия «обязательные требования» в науке административного права и примеры его законодательного употребления. Автор приходит к выводу, что в настоящее время обязательные требования к хозяйственной деятельности не всегда обличены в форму нормативных правовых актов, их понятие размыто и не формализовано в законодательстве, что приводит к существенным проблемам их применения на практике. Нечеткость понятия обязательных требований, особенно в части технических норм и правил, приводит к расширительному толкованию предмета государственного контроля (надзора), в рамках которого соблюдение таких требований проверяется.
Вторая часть статьи посвящена анализу конкретных проблем правоприменительной практики, среди которых выделяются проблемы недоступности обязательных требований, их противоречивости и устаревания. Указывается, что массив обязательных требований часто не отвечает современному уровню развития науки и техники.
В третьей части статьи описывается авторский подход к решению проблем применения обязательных требований. В качестве ключевого предложения предлагается создание Единого межведомственного портала по раскрытию сведений об обязательных требованиях. Также предлагается регламентировать разработку и принятие новых обязательных требований технического характера через утверждение положений об отраслевых системах нормирования. Кроме того, предложено установить мораторий на применение обязательных требований, принятых органами и организациями СССР и РСФСР, и ввести предельный, пятнадцатилетний срок действия обязательных требований в сфере технического регулирования и в отраслевых системах нормирования.
В сборнике представлены три из шести докладов российских ученых, подготовленных к обсуждению на «круглом столе» по проблемам модернизации, проведенном 18 февраля 2009 г. в Москве. Авторы докладов рассматривают комплексную модернизацию России как одно из важнейших условий поступательного развития страны в XXI веке, акцентируют внимание на значимости зарубежного опыта для определения стратегических направлений развития страны, оценивают перспективы модернизации отдельных отраслей отечественной экономики.